Skip to main content

Омар Садржај Детињство, младост и прихватање ислама Живот у Медини и Мухамедова смрт Халифат Абу Бекра Други халифат Смрт Референце Литература Спољашње везе Мени за навигацију„Islam: The Caliphate”„Hadith - Book of Companions of the Prophet - Sahih al-Bukhari - Sunnah.com - Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)”„Umar Ibn Al-Khattab : His Life and Times, Volume 1”Umar Al Farooq: Man and Caliph„Umar's Conversion to Islam”„The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq”„The Institute of Ismaili Studies - Institute of Ismaili Studies”„Macmillan”„The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq”„Madinah Peace Treaty”„Umar Ibn Al-Khattab : His Life and Times, Volume 2”„Hadith - Book of Model Behavior of the Prophet (Kitab Al-Sunnah) - Sunan Abi Dawud - Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)”The Living Thoughts of the Prophet MuhammadUmar bin Al Khattab - The Second Caliph of IslamA Critique of the Origins of Islamic Economic ThoughtAdministrative Development: An Islamic PerspectiveAr-Raheeq Al-Makhtum (The Sealed Nectar)History of the Jews: From the Roman Empire to the Early Medieval PeriodHow Many Companions Do You Know?The Heirs Of The Prophet Muhammad: And the Roots of the Sunni-Shia SchismThe Heirs of Muhammad: Islam's First Century and the Origins of the Sunni-Shia SplitThe Succession to Muhammad: A Study of the Early Caliphatewww.al-farook.comExcerpt from The History of the KhalifahsSirah of Amirul Muminin Umar Bin Khattab (r.a.a.)Umar bin al-Khattab, the Second Khalifa of the MuslimsWorldCat27868234n810427370000 0001 2125 5289118822810027332578cb11939742h(подаци)8a50547c-1783-4584-9ac5-6271061d59ca35881932jn20000701864DA14825458

Умрли 644.Халифи


арап.5807. август644халифМухамедовСунитичетири праведна халифаШиитиЕбу БекраасхабимаКурануКурануисламмушрикМухамедаАлахисламмуслиманаасхабаЏенетСасанидским царствомВизантијског царстваосвајања ПерсијехришћанскуЈеврејаЈерусалимПируз НахавандиАбу БакракурејшијскогКурејшборилачке вештинеРимаПерсијеМухамеда622хиџриМедини632Абу БекрСунитиШиитихалифСунитишиитиАбу Бекр634АлијаЕбу БекрхилафетЕбу БекраГосподаруХалида ибн ел-ВелидаЕбу-Убејде Амир ибн Ел-ЏерахаЏихадИракШамКудсЕгипатхалифатаМединуџамијуЏамијаМединухалифуСасанидаВизантије636Еуфратаопсаде637Јерусалим638639Хиџревизантијско-персијскихустав Мединеисламски пророкнамазуОсман ибн АфанАлија ибн Ебу-ТалибЗубејр ибн АвамТалха ибн УбејдулахАбдуррахман ибн АвфСа'д ибн Ебу ВекасџеназуАишеМухамедаЕбу Бекра










(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је расправа о u003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B3/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE_%D0%B0%D0%B4%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0" title="Википедија:Гласање/Предлог/Право администратор интерфејса"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eадминистраторима интерфејсаu003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.2em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003EУ току је гласање о u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8" title="Википедија:Гласање/Повећање простора за слике на главној страни"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eповећању простора за слике на главној страниu003C/spanu003Eu003C/au003E и u003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82" title="Википедија:Гласање/Правила за коришћење именског простора Нацрт"u003Eu003Cspan style="color:white"u003Eкоришћењу именског простора Нацртu003C/spanu003Eu003C/au003E.u003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());




Омар




Из Википедије, слободне енциклопедије






Иди на навигацију
Иди на претрагу
























Омар
Rashidun Caliphs Umar ibn Al-Khattāb - عُمر بن الخطّاب ثاني الخلفاء الراشدين.svg
Пуно имеОмар ибн ел Катаб
арап. عمر بن الخطاب
Датум рођења
585.
Место рођењаМека
Датум смрти
7. август 644.[1]
Место смртиМедина
ОтацKhattab ibn Nufayl
Супружник
Umm Kulthum bint Asim, Umm Kulthum bint Ali, Atikah bint Zayd ibn Amr ibn Nufayl[2][3]
Потомство
Abdullah ibn Umar, Asim ibn Umar, Hafsa bint Umar
Халиф
Период
634—644.
ПретходникАбу Бекр
НаследникОсман бин Афан

Омар (арап. عمر بن الخطاب‎; око 580. — 7. август 644) је био други халиф (634—644) и Мухамедов таст. Он је био један од најмоћнијих и најутицајнијих муслиманских калива у историји.[4]Сунити га убрајају у групу четири праведна халифа. Шиити га сматрају једним од узурпатора. Изабран препоруком свог претходника Ебу Бекра. Сматра се да је био висок човек, преко 2 метра, обдарен изузетном физичком снагом, белог тена и црвенкасте косе. Био је познат међу асхабима као најученији у Курану, као онај који најдоследније ради по Курану и као онај који највише разуме ислам. Док је још био мушрик, пожелио је да убије Мухамеда, но Алах је удесио да баш тада прими ислам и постане један од највећих бораца за права муслимана. Један је од десеторице посланикових асхаба којима је још за живота обећан Џенет.


Под Омаром, калифат се проширио без преседана, владајући над Сасанидским царством и над више од две трећине Византијског царства.[5] Његови напади на Сасанидско царство су довели до освајања Персије за мање од две године (642–644).[6] Према јеврејској традицији, Омар је укнуо хришћанску забрану Јевреја и дозволио им је улазак у Јерусалим и богослужење.[7][8] Омара је на крају убио персијанац Пируз Нахаванди (познат као ‘Abū-Lū‘lū‘ah на арапском) 644. године.


Омар је поштован у сунитској традицији као велики владар и узор исламских врлина,[9] а неки хадити га сматрају другим највећим халифом од Сахаба након Абу Бакра.[10] Међутим екстремистичке секте шиитског ислама имају негативно ставове према њему.[9]




Садржај





  • 1 Детињство, младост и прихватање ислама


  • 2 Живот у Медини и Мухамедова смрт


  • 3 Халифат Абу Бекра


  • 4 Други халифат

    • 4.1 Халиф


    • 4.2 Слободна трговина



  • 5 Смрт


  • 6 Референце


  • 7 Литература


  • 8 Спољашње везе




Детињство, младост и прихватање ислама


Омар потиче потиче из племена Адиј ибн Ка'б, које је огранак курејшијског племена Аднан.[11] Племе Адиј ибн Ка'б је било малобројно и сиромашно. И сам Омар ибн ел-Хаттаб је био одгајан у сиромаштву и у тешким животним приликама.[12] Његов је отац био строг и груб према њему, што је утицало на његову строгост, дисциплину и став.[13]


Упркос томе што је у предисламској Арабији писменост није била уобичајена, Омар је научио да чита и пише у својој младости. Мада није био песник, он је развио љубав према поезији и литератури.[14] У складу с традицијом племена Курејш, док је још био у тинејџерским годинама, Омар је научио борилачке вештине, јахање коња и рвање. Он је био висок, физички јак и реномирани рвач.[14][15] Био је такође био талентован оратор који је наследио свог оца као арбитар међу племенима.[16]


Омар је постао трговац и направио неколико путовања до Рима и Персије, где се наводи да је упознао разне научнике и анализирао друштва Римског и Персијског царства. Као трговац био је неуспешан.[14][17] Попут других око њега, Омар је волео да пије у својим преисламским данима.[18]


По доласку објаве Мухамеда, Омар је био на страни већине курејшијеваца. Шта више, он је од свих Курејшија највише злостављао и кажњавао муслимане.[19] Тако се одлучио и да убије Мухамеда,[20] међутим тада је чуо да су његова сестра и зет примили ислам, те се запутио да се прво са њима обрачуна. Када је видео сестру како чита Куран наљутио се и ударио је. Покајавши се, тражио је да прочитати суру, коју је она читала. Толико је био надахнут њоме, да је прихватио ислам.[21][22]



Живот у Медини и Мухамедова смрт


Био је 622. на хиџри (прва емиграција) у Медини. Учествовао је у биткама код Бадра, Ухуда и Кајбара, у нападу на Сирију и низу других сукоба. Омарова ћерка Хафса се 625. удала за Мухамеда, тако да је постао Мухамедов таст.[23] Мухамед је после две недеље болести умро 632. у Медини. Омар је одбијао да дозволи да сахране Мухамеда тврдећи да је Мухамед само одсутан из свога тела и да ће се вратити.[24][25]Абу Бекр је тада био одсутан и кад се вратио из Медине на то је рекао да је Мухамед само преносник поруке, а преносници порука су умирали и пре њега. Након тога је Омар дозволио сахрану.[26]Сунити сматрају да та епизода показује Омарову дубоку љубав према Мухамеду. Шиити кажу да се Омар само претварао и да је одгађањем покопа само купио време потребно да би се Абу Бекр вратио из Медине и узурпирао власт од Алије.



Халифат Абу Бекра


Абу Бекр је изабран као нови халиф на састанку групе људи.[27] Омар је помогао избору Абу Бекра јавно му дајући подршку.[28][29]Сунити и шиити имају различито виђење о легитимности тога састанка и легитимности избора халифа. Абу Бекр је веома кратко владао.[30][31] Већина његовога халифата протекла је у Рида Ратовима, у којима је ратовао против племена, која су напустила ислам након Мухамедове смрти. Абу Бекр је 634. пре своје смрти Омара прогласио својим наследником.[32] Шиити сматрају да то само потврђује заверу Абу Бекра и Омара да прави Мухамедов наследник Алија не постане халиф.



Други халифат









Халифе
пре
Омар
после

Ебу Бекр
634—644

Осман

Још након што је Ебу Бекр одлучио да изабере Омара да га наследи, неки су се уплашили да ће Омар бити још оштрији када преузме хилафет. Такво мишљење се само повећало након смрти Ебу Бекра.[33][34][35] Међутим, пре заклетве, Омар се пред присутним обратио Господару: „Алаху мој, ја сам груб, па ме учини благим. Алаху мој, ја сам слаб, па ме ојачај. Алаху мој, ја сам шкрт, па ме учини дарежљивим“, и наставио даље речима: „Алах вас је, уистину, искушао са мном, а мене је искушао са вама и оставио ме међу вама после мога пријатеља (Мухамеда). Тако ми Алаха, свако ваше питање које ми дође, ја ћу лично преузети. Нећу га другом поверавати и нећу жалити уложеног труда. Бит ћу одлучан и поверљив. А ко буде лош, сигурно ћу га казнити.


Омар је добио надимак вођа правоверних (Emirul-u'minin).[36][37] По преузимању халифата, Омар је сменио Халида ибн ел-Велида са места главнокомандујућег муслиманске војске. На његово место поставио је Ебу-Убејде Амир ибн Ел-Џераха. Наставио је са освајањима. Веома лако је успевао да подстакне велики број муслимана на Џихад. Томе су увелико доприносили и успеси на бојном пољу. Посебно се требају споменути Ирак, Шам, Кудс те Египат који су муслимани за време владавине Вође правоверних успели у потпуности да оствоје.


За време свога халифата, Емирул-у'минин је учинио Медину муслиманском престолницом, џамију је учинио местом где се расправља о општим муслиманским проблемима. Џамија је у Омарово време била место одакле се управљало државом. Први је поставио судије и захтевао од њих да се држе правде у својим пресудама.[38] А сам је он био пример за праведност. Назван је Фаруком, јер је растављао истину од лажи.[39] This service was also said to have inspired fear in his subjects.[40] Једном приликом, када је дошао у Медину изасланик Кисре хтео је да пита о муслиманском краљу, па су га обавијестили да код њих нема краља, него да имају халифу. Потом их је питао гдје он борави, па су га упутили према џамији. Потражио га је у џамији, али га није нашао. Речено му је да оде на једно место недалеко од џамије. Када је персијски изасланик дошао на место гдје су га упутили, нашао је човека како спава у хладовини воћњака. Сам, сакривен од сунца, са својим штапом под главом, сигуран и безбрижан спавао је први човек највеће државе тог доба. Та слика је нагнала Персијанца да каже познату реченицу: „Правду си успоставио, па мирно заспао“.


Први је увео пошту, плате и протоколе.[41] Увео је месечево рачунање времена за муслимане.



Халиф


За време Омарова халифата царство се ширило на велико пространство.[42] Заузели су од Сасанида:



  • Месопотамију и

  • делове Персије.

Заузели су од Византије:


  • Палестину

  • Сирију


  • северну Африку и

  • Јерменију

У бици код Јармука мала муслиманска војска је победила много већу византијску војску и трајно је окончала византијска власт јужно од Мале Азије. Друга мала муслиманска војска постигла је велику победу у бици код Кадисјаха око 636., близу обала Еуфрата. За време битке Сасанидска војска је доживела велики пораз, а убијен је и персијски генерал. После дуге опсаде муслимани су 637. заузели Јерусалим. Према неким причама Омар је у Јерусалим ушао на покоран начин шетајући крај магарца на коме је седио његов слуга. Православни патријарх Јерусалима Софроније му је предао кључеве града. Затим је одржао молитву на месту бившега јеврејскога храма. Касније је ту саграђена велика џамија. Западни историчари те приче сматрају каснијим измишљотинама. Омар је ушао у Јерусалим вероватно годину дана након предаје града.


За време његове власти основани су гарнизони у Басри и Куфи. Проширио је и реновирао 638. Велику џамију у Меки и Џамију пророка у Медини. Започео је и процес доношења исламскога закона. Наредио је 639, да се године почну бројати од Хиџре.



Слободна трговина


Локално становништво Јевреја и аутохтоних хришћана, прогоњено као верске мањине и опорезовано у великој мери ради финансирања византијско-персијских ратова, често су помагало муслиманима да преузму земљу од Византинаца и Персијанаца, што је резултовало у изузетно брзим освајањима.[43][44] Како су се нова подручја придруживала исламској држави, они су имали користи од слободне трговине док су трговали са другим подручјима у исламској држави. Да би се подстакла трговина, у Исламу трговина није била опорезована, већ се богатство опорезивало.[45] Муслимани су плаћали закат на своје богатство сиромашнима. Пошто је устав Медине написао исламски пророк Мухамед, Јевреји и Хришћани су наставили да користе сопствене законе у Исламској држави и да имају своје судије.[46][47][48]



Смрт


У рану зору, у среду, четвртога зул-хиџета двадесет и треће године по Хиџри изашао је Емирул-му'минин у џамију да предводи муслимане на сабах-намазу. Када је изговорио почетни текбир за приступ намазу, пришао му човек и ударио га ножем неколико пута у прса и у стомак.[49] Убица је био Ебу-Лу'лу Фејруз ел-Фариси, роб Ел-Мугире ибн Шу'беа. Док су га муслимани покушали ухватити, он је починио самоубиство и тако није могао ништа открити о завери. Оставио је хилафет једном од шест људи које је изабрао, а то су: Осман ибн Афан, Алија ибн Ебу-Талиб, Зубејр ибн Авам, Талха ибн Убејдулах, Абдуррахман ибн Авф и Са'д ибн Ебу Векас.[50][51] Опоручио је скромну џеназу и тражио од Аише да буде сахрањен поред Мухамеда и Ебу Бекра, што му је дозволила.



Референце




  1. ^ Ibn Hajar al-Asqalani, Ahmad ibn Ali. Lisan Ul-Mizan: *Umar bin al-Khattab al-Adiyy.


  2. ^ Majlisi, Muhammad Baqir. Mir'at ul-Oqool. 21. стр. 199. 


  3. ^ Al-Tusi, Nasir Al-Din. Al-Mabsoot. 4. стр. 272. 


  4. ^ Ahmed 2001, стр. 34.


  5. ^ Hourani, стр. 23.


  6. ^ „Islam: The Caliphate”. 


  7. ^ Dubnow 1968, стр. 326.


  8. ^ Simha Assaf, Meqorot u-Meḥqarim be-Toldot Yisrael, Jerusalem (1946). стр. 20–21 (Hebrew and Judeo-Arabic)


  9. 9,09,1 Bonner, M.; Levi Della Vida, G. „Umar (I) b. al-K̲h̲aṭṭāb”. Ур.: P. Bearman; Th. Bianquis; C.E. Bosworth; Donzel, E. van; W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam. 10 (Second изд.). Brill. стр. 820. 


  10. ^ „Hadith - Book of Companions of the Prophet - Sahih al-Bukhari - Sunnah.com - Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)”. sunnah.com. 


  11. ^ „Umar Ibn Al-Khattab : His Life and Times, Volume 1”. archive.org. 


  12. ^ Qazi, Moin. Umar Al Farooq: Man and Caliph (на језику: енглески). Notion Press. ISBN 9789352061716. 


  13. ^ Muhammad Husayn Haykal (1944). Al Farooq, Umar. Chapter 1. стр. 45.


  14. 14,014,114,2 Haykal, 1944. Chapter 1.


  15. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari, History of the Prophets and Kings


  16. ^ Haykal, 1944. Chapter 1. стр. 40–41.


  17. ^ Tabqat ibn Sa'ad. Chapter: Umar ibn Khattab.


  18. ^ Haykal, 1944. Chapter 1. стр. 47.


  19. ^ Haykal, 1944. Chapter 1. стр. 51.


  20. ^ Armstrong, стр. 128.


  21. ^ „Umar's Conversion to Islam”. Al-Islam.org. Приступљено 04. 08. 2016. 


  22. ^ Al 2002, стр. 130-131.


  23. ^ Serat-i-Hazrat Umar-i-Farooq, Mohammad Allias Aadil. стр. 42, Sahih al Bukhari


  24. ^ as-Suyuti, The History of Khalifahs Who Took The Right Way (London, 1995). стр. 54–61.


  25. ^ „The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq”. archive.org. 


  26. ^ Serat-i-Hazrat Umar-i-Farooq, Mohammad Allias Aadil. стр. 56.


  27. ^ Holland 1997, стр. 381-382


  28. ^ Madelung 1997


  29. ^ The History of al-Tabari. State University of New York Press. 1990. 


  30. ^ „The Institute of Ismaili Studies - Institute of Ismaili Studies”. iis.ac.uk. 


  31. ^ Archipelago, World. „Macmillan”. macmillan.com. 


  32. ^ „The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq”. archive.org. 


  33. ^ Serat-i-Hazrat Umar-i-Farooq, by Mohammad Allias Aadil. стр. 58–59


  34. ^ K. Y. Blankinship, The History of al-Tabari: vol. XI. стр. 157


  35. ^ Early caliphate, Muhammad Ali, Muḥammad Yaʻqūb K̲h̲ān. стр. 85


  36. ^ Haykal, 1944. Chapter 5. стр. 130.


  37. ^ Haykal, 1944. Chapter 5. стр. 135.


  38. ^ The Cambridge History of Islam, ed. P.M. Holt, Ann K.S. Lambton, and Bernard Lewis, Cambridge 1970


  39. ^ Al 2002, стр. 248-249.


  40. ^ Essid 1995, стр. 24,67.


  41. ^ Ahmad & Öztürk 2011, стр. 539.


  42. ^ Medieval Islamic Civilization, Josef W. Meri, Jere L. Bacharach. стр. 844


  43. ^ Esposito 2010, стр. 38.


  44. ^ Hofmann 2007, стр. 86.


  45. ^ Greville Stewart Parker Freeman-Grenville, Stuart Christopher Munro-Hay. Islam: An Illustrated History. стр. 40. 


  46. ^ R. B. Serjeant, "Sunnah Jami'ah, pacts with the Yathrib Jews, and the Tahrim of Yathrib: analysis and translation of the documents comprised in the so-called 'Constitution of Medina'", Bulletin of the School of Oriental and African Studies (1978), 41: 1–42, Cambridge University Press.


  47. ^ Watt. Muhammad at Medina and R. B. Serjeant "The Constitution of Medina." Islamic Quarterly 8 (1964). стр. 4.


  48. ^ „Madinah Peace Treaty”. scribd.com. 


  49. ^ Haykal, 1944. Chapter "Death of Umar".


  50. ^ „Umar Ibn Al-Khattab : His Life and Times, Volume 2”. archive.org. 


  51. ^ „Hadith - Book of Model Behavior of the Prophet (Kitab Al-Sunnah) - Sunan Abi Dawud - Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)”. sunnah.com. 



Литература


.mw-parser-output .refbeginfont-size:90%;margin-bottom:0.5em.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ullist-style-type:none;margin-left:0.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>ul>li,.mw-parser-output .refbegin-hanging-indents>dl>ddmargin-left:0;padding-left:3.2em;text-indent:-3.2em;list-style:none.mw-parser-output .refbegin-100font-size:100%


  • Greville Stewart Parker Freeman-Grenville, Stuart Christopher Munro-Hay. Islam: An Illustrated History. стр. 40. 


  • Ali, Maulana Muhammad (2011). The Living Thoughts of the Prophet Muhammad. Ahmadiyya Anjuman Ishaat Islam Lahore USA. стр. 132. ISBN 978-1-934271-22-3. 


  • Ahmad, Abdul Basit (2000). Umar bin Al Khattab - The Second Caliph of Islam. Darussalam. стр. 44. ISBN 978-9960-861-08-1. 


  • Essid, Yassine (1995). A Critique of the Origins of Islamic Economic Thought. Brill. стр. 24,67. ISBN 978-90-04-10079-4. 


  • Al-Buraey, Muhammad (2002). Administrative Development: An Islamic Perspective. Routledge. стр. 248—249. ISBN 978-0-7103-0333-2. 


  • The History of al-Tabari. State University of New York Press. 1990. 


  • Madelung, Wilferd (1997). The Succession to Muhammad. Cambridge University Press. 


  • Holland, Tom. In the shadow of the sword, The Battle for Global Empire and the End of the Ancient World. Abacus. стр. 381—382. ISBN 978-0-349-12235-9. 


  • Al Mubarakpury, Safi ur Rahman (2002). Ar-Raheeq Al-Makhtum (The Sealed Nectar). Darussalam. стр. 130—131. ISBN 978-9960-899-55-8. 


  • Dubnow, Simon (1968). History of the Jews: From the Roman Empire to the Early Medieval Period. 2. Cornwall Books. стр. 326. ISBN 978-0-8453-6659-2. 


  • Ahmed, Nazeer (2001). Islam in Global History: From the Death of Prophet Muhammad to the First World War. American Institute of Islamic History and Culture. стр. 34. ISBN 978-0-7388-5963-7. 


  • Al-Tusi, Nasir Al-Din. Al-Mabsoot. 4. стр. 272. 


  • Majlisi, Muhammad Baqir. Mir'at ul-Oqool. 21. стр. 199. 

  • Donner, Fred, The Early Islamic Conquests, Princeton University Press, 1981

  • Guillaume, A., The Life of Muhammad, Oxford University Press, 1955

  • Madelung, Wilferd, The Succession to Muhammad, Cambridge University Press, 1997

  • G.LeviDellaVida and M.Bonner "Umar" in Encyclopedia of Islam CD-ROM Edition v. 1.0, Koninklijke Brill NV, Leiden, The Netherlands 1999

  • Previte-Orton, C. W. (1971). The Shorter Cambridge Medieval History. Cambridge: Cambridge University Press.


  • How Many Companions Do You Know? By Ali Al-Halawani.


  • ibn Sa'ad. The Book of the Major Classes (Tabaqat al-Kubra). 


  • Rogerson, Barnaby (2010). The Heirs Of The Prophet Muhammad: And the Roots of the Sunni-Shia Schism. Little, Brown Book Group. ISBN 978-0-74-812470-1. 


  • Rogerson, Barnaby (2008). The Heirs of Muhammad: Islam's First Century and the Origins of the Sunni-Shia Split. Overlook. ISBN 978-1-59-020022-3. 


  • Madelung, Wilferd (1998). The Succession to Muhammad: A Study of the Early Caliphate. Cambridge University Press. ISBN 978-0-52-164696-3. 



Спољашње везе








  • www.al-farook.com Anti Umar site


  • Excerpt from The History of the Khalifahs by Jalal ad-Din as-Suyuti


  • Sirah of Amirul Muminin Umar Bin Khattab (r.a.a.) by Shaykh Sayyed Muhammad bin Yahya Al-Husayni Al-Ninowy.


  • Umar bin al-Khattab, the Second Khalifa of the Muslims A critical review of Umar's reign









Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Омар&oldid=21176990”










Мени за навигацију



























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.840","walltime":"0.985","ppvisitednodes":"value":2500,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":65823,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":1703,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":11,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":0,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":28095,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":1,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 806.813 1 -total"," 37.09% 299.258 22 Шаблон:Cite_book"," 30.79% 248.409 1 Шаблон:Reflist"," 14.15% 114.182 1 Шаблон:Commonscat"," 14.06% 113.420 1 Шаблон:Инфокутија_владар"," 13.11% 105.733 1 Шаблон:Infobox"," 11.22% 90.564 11 Шаблон:Cite_web"," 4.53% 36.539 10 Шаблон:Sfn"," 4.26% 34.406 11 Шаблон:Replace"," 3.57% 28.781 1 Шаблон:Authority_control"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.470","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":5825042,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1323","timestamp":"20190409151620","ttl":2592000,"transientcontent":false);mw.config.set("wgBackendResponseTime":126,"wgHostname":"mw1275"););

Popular posts from this blog

Францішак Багушэвіч Змест Сям'я | Біяграфія | Творчасць | Мова Багушэвіча | Ацэнкі дзейнасці | Цікавыя факты | Спадчына | Выбраная бібліяграфія | Ушанаванне памяці | У філатэліі | Зноскі | Літаратура | Спасылкі | НавігацыяЛяхоўскі У. Рупіўся дзеля Бога і людзей: Жыццёвы шлях Лявона Вітан-Дубейкаўскага // Вольскі і Памідораў з песняй пра немца Адвакат, паэт, народны заступнік Ашмянскі веснікВ Минске появится площадь Богушевича и улица Сырокомли, Белорусская деловая газета, 19 июля 2001 г.Айцец беларускай нацыянальнай ідэі паўстаў у бронзе Сяргей Аляксандравіч Адашкевіч (1918, Мінск). 80-я гады. Бюст «Францішак Багушэвіч».Яўген Мікалаевіч Ціхановіч. «Партрэт Францішка Багушэвіча»Мікола Мікалаевіч Купава. «Партрэт зачынальніка новай беларускай літаратуры Францішка Багушэвіча»Уладзімір Іванавіч Мелехаў. На помніку «Змагарам за родную мову» Барэльеф «Францішак Багушэвіч»Памяць пра Багушэвіча на Віленшчыне Страчаная сталіца. Беларускія шыльды на вуліцах Вільні«Krynica». Ideologia i przywódcy białoruskiego katolicyzmuФранцішак БагушэвічТворы на knihi.comТворы Францішка Багушэвіча на bellib.byСодаль Уладзімір. Францішак Багушэвіч на Лідчыне;Луцкевіч Антон. Жыцьцё і творчасьць Фр. Багушэвіча ў успамінах ягоных сучасьнікаў // Запісы Беларускага Навуковага таварыства. Вільня, 1938. Сшытак 1. С. 16-34.Большая российская1188761710000 0000 5537 633Xn9209310021619551927869394п

Беларусь Змест Назва Гісторыя Геаграфія Сімволіка Дзяржаўны лад Палітычныя партыі Міжнароднае становішча і знешняя палітыка Адміністрацыйны падзел Насельніцтва Эканоміка Культура і грамадства Сацыяльная сфера Узброеныя сілы Заўвагі Літаратура Спасылкі НавігацыяHGЯOiТоп-2011 г. (па версіі ej.by)Топ-2013 г. (па версіі ej.by)Топ-2016 г. (па версіі ej.by)Топ-2017 г. (па версіі ej.by)Нацыянальны статыстычны камітэт Рэспублікі БеларусьШчыльнасць насельніцтва па краінахhttp://naviny.by/rubrics/society/2011/09/16/ic_articles_116_175144/А. Калечыц, У. Ксяндзоў. Спробы засялення краю неандэртальскім чалавекам.І ў Менску былі мамантыА. Калечыц, У. Ксяндзоў. Старажытны каменны век (палеаліт). Першапачатковае засяленне тэрыторыіГ. Штыхаў. Балты і славяне ў VI—VIII стст.М. Клімаў. Полацкае княства ў IX—XI стст.Г. Штыхаў, В. Ляўко. Палітычная гісторыя Полацкай зямліГ. Штыхаў. Дзяржаўны лад у землях-княствахГ. Штыхаў. Дзяржаўны лад у землях-княствахБеларускія землі ў складзе Вялікага Княства ЛітоўскагаЛюблінская унія 1569 г."The Early Stages of Independence"Zapomniane prawdy25 гадоў таму было аб'яўлена, што Язэп Пілсудскі — беларус (фота)Наша вадаДакументы ЧАЭС: Забруджванне тэрыторыі Беларусі « ЧАЭС Зона адчужэнняСведения о политических партиях, зарегистрированных в Республике Беларусь // Министерство юстиции Республики БеларусьСтатыстычны бюлетэнь „Полаўзроставая структура насельніцтва Рэспублікі Беларусь на 1 студзеня 2012 года і сярэднегадовая колькасць насельніцтва за 2011 год“Индекс человеческого развития Беларуси — не было бы нижеБеларусь занимает первое место в СНГ по индексу развития с учетом гендерного факцёраНацыянальны статыстычны камітэт Рэспублікі БеларусьКанстытуцыя РБ. Артыкул 17Трансфармацыйныя задачы БеларусіВыйсце з крызісу — далейшае рэфармаванне Беларускі рубель — сусветны лідар па дэвальвацыяхПра змену коштаў у кастрычніку 2011 г.Бядней за беларусаў у СНД толькі таджыкіСярэдні заробак у верасні дасягнуў 2,26 мільёна рублёўЭканомікаГаласуем за ТОП-100 беларускай прозыСучасныя беларускія мастакіАрхитектура Беларуси BELARUS.BYА. Каханоўскі. Культура Беларусі ўсярэдзіне XVII—XVIII ст.Анталогія беларускай народнай песні, гуказапісы спеваўБеларускія Музычныя IнструментыБеларускі рок, які мы страцілі. Топ-10 гуртоў«Мясцовы час» — нязгаслая легенда беларускай рок-музыкіСЯРГЕЙ БУДКІН. МЫ НЯ ЗНАЕМ СВАЁЙ МУЗЫКІМ. А. Каладзінскі. НАРОДНЫ ТЭАТРМагнацкія культурныя цэнтрыПублічная дыскусія «Беларуская новая пьеса: без беларускай мовы ці беларуская?»Беларускія драматургі па-ранейшаму лепш ставяцца за мяжой, чым на радзіме«Працэс незалежнага кіно пайшоў, і дзяржаву турбуе яго непадкантрольнасць»Беларускія філосафы ў пошуках прасторыВсе идём в библиотекуАрхіваванаАб Нацыянальнай праграме даследавання і выкарыстання касмічнай прасторы ў мірных мэтах на 2008—2012 гадыУ космас — разам.У суседнім з Барысаўскім раёне пабудуюць Камандна-вымяральны пунктСвяты і абрады беларусаў«Мірныя бульбашы з малой краіны» — 5 непраўдзівых стэрэатыпаў пра БеларусьМ. Раманюк. Беларускае народнае адзеннеУ Беларусі скарачаецца колькасць злачынстваўЛукашэнка незадаволены мінскімі ўладамі Крадзяжы складаюць у Мінску каля 70% злачынстваў Узровень злачыннасці ў Мінскай вобласці — адзін з самых высокіх у краіне Генпракуратура аналізуе стан са злачыннасцю ў Беларусі па каэфіцыенце злачыннасці У Беларусі стабілізавалася крымінагеннае становішча, лічыць генпракурорЗамежнікі сталі здзяйсняць у Беларусі больш злачынстваўМУС Беларусі турбуе рост рэцыдыўнай злачыннасціЯ з ЖЭСа. Дазволіце вас абкрасці! Рэйтынг усіх службаў і падраздзяленняў ГУУС Мінгарвыканкама вырасАб КДБ РБГісторыя Аператыўна-аналітычнага цэнтра РБГісторыя ДКФРТаможняagentura.ruБеларусьBelarus.by — Афіцыйны сайт Рэспублікі БеларусьСайт урада БеларусіRadzima.org — Збор архітэктурных помнікаў, гісторыя Беларусі«Глобус Беларуси»Гербы и флаги БеларусиАсаблівасці каменнага веку на БеларусіА. Калечыц, У. Ксяндзоў. Старажытны каменны век (палеаліт). Першапачатковае засяленне тэрыторыіУ. Ксяндзоў. Сярэдні каменны век (мезаліт). Засяленне краю плямёнамі паляўнічых, рыбакоў і збіральнікаўА. Калечыц, М. Чарняўскі. Плямёны на тэрыторыі Беларусі ў новым каменным веку (неаліце)А. Калечыц, У. Ксяндзоў, М. Чарняўскі. Гаспадарчыя заняткі ў каменным векуЭ. Зайкоўскі. Духоўная культура ў каменным векуАсаблівасці бронзавага веку на БеларусіФарміраванне супольнасцей ранняга перыяду бронзавага векуФотографии БеларусиРоля беларускіх зямель ва ўтварэнні і ўмацаванні ВКЛВ. Фадзеева. З гісторыі развіцця беларускай народнай вышыўкіDMOZGran catalanaБольшая российскаяBritannica (анлайн)Швейцарскі гістарычны15325917611952699xDA123282154079143-90000 0001 2171 2080n9112870100577502ge128882171858027501086026362074122714179пппппп

ValueError: Expected n_neighbors <= n_samples, but n_samples = 1, n_neighbors = 6 (SMOTE) The 2019 Stack Overflow Developer Survey Results Are InCan SMOTE be applied over sequence of words (sentences)?ValueError when doing validation with random forestsSMOTE and multi class oversamplingLogic behind SMOTE-NC?ValueError: Error when checking target: expected dense_1 to have shape (7,) but got array with shape (1,)SmoteBoost: Should SMOTE be ran individually for each iteration/tree in the boosting?solving multi-class imbalance classification using smote and OSSUsing SMOTE for Synthetic Data generation to improve performance on unbalanced dataproblem of entry format for a simple model in KerasSVM SMOTE fit_resample() function runs forever with no result